Синдикат пољопривреде тражи 50 одсто веће зараде

Послодавци, синдикати и држава били су надомак потписивања гранског колективног уговора за пољопривреду и прехрамбену индустрију, сектор у коме је запослено око 120.000 људи, али је оно одложено на захтев послодаваца, сазнаје агенција Бета.

У Самосталном синдикату због тога су оптужили Унију послодаваца да штити тајкуне и најавили напуштање Социјално-економског савета. Извор Бете близак Социјално-економском савету тврди да је договор био постигнут, али да је после нових интерних консултација Унија послодаваца Србије (УПС) потпис условила пристанком државе да уговор важи и за запослене у јавном сектору. Представници државе прихватили су тај услов, а послодавци ни после тога нису пристали да ставе потпис мада су, како су навели, спремни да наставе преговоре.

У Унији послодаваца, међутим, тврде да је постојала само скица гранског колективног уговора коју је Управни одбор Уније одбио да верификује. Председник УПС Небојша Атанацковић рекао је агенцији Бета да је то удружење тражило проширено дејство уговора и за запослене у јавном сектору, како би сви имали једнаке пословне могућности на тржишту, јер је и држава „велики послодавац”. Он је рекао да је постојала скица гранског уговора која се односи на пољопривреду, водопривреду, прераду хране и дуванску индустрију, али да је Управни одбор УПС одбио да га верификује, јер је тај документ предвиђао значајна повећања трошкова послодаваца према радницима.

„Та повећања су износила од 30 до 50 одсто”, навео је он и додао да већи трошкови нису били предвиђени само за повећање плата радницима, већ и топли оброк, регрес, али и плаћање одсуства за радничке спортске игре и томе слично.

Атанацковић је рекао да ће УПС наставити преговоре и да очекује од синдиката да имају умереније захтеве.

Осим тога, УПС очекује и од државе да изађе у сусрет послодавцима. Атанацковић је рекао да су „послодавци расположени да повећају давања за плате”, али да држава треба да помогне послодавцима да лакше послују. Прецизирао је да ту најпре мисли да би држава требало да регулише да послодавци плате порез на додату вредност (ПДВ) тек пошто наплате потраживања. „Послодавци сада плаћају ПДВ одмах по продаји робе, а онда се догоди да онај ко купује робу плати ту робу тек после шест месеци”, рекао је Атанацковић.

Председник Самосталног синдиката пољопривреде Драган Зарубица оптужио је УПС да штити крупне капиталисте и да та унија не дозвољава да се потпише грански колективни уговор. „Ми имамо у многим фирмама, чак и код великих предузетника, изванредне појединачне уговоре који много већа права дају него што имамо у гранском колективном уговору који је нашао неко средње решење за све запослене у Србији”, рекао је Зарубица. Он је казао да је са УПС најпре усаглашено све што је било спорно у последњих годину дана – а то су платни разреди, основна зарада, рад недељом, топли оброк и регрес.

Зарубица је рекао да је тај уговор који би за запослене, како је навео, значио сигурност и у исплати зарада и у остваривању њихових права, требало да буде потписан прошле недеље, да је потом договорено да то буде учињено у среду, што се није десило.

Зарубица је навео да је тада преговарачки тим УПС рекао да нема овлашћења да потпише уговор јер даје много већа права него што су утврђена Законом о раду.

Зарубица је рекао да је послао писмо министру рада Расиму Љајићу, премијеру Мирку Цветковићу и председнику Србије Борису Тадића у којем је навео да је „социјални дијалог у Србији нажалост завршен 11. августа”. И најавио да ће Савез синдиката Србије напустити Социјално-економски савет док је у њему УПС пошто је „изгубила репрезентативност”. Према његовим речима, у пољопривреди, водопривреди, преради хране и дуванској индустрији има укупно око 120.000 запослених, али да се не зна колико је од тог броја запослено код приватника, а колико у јавном сектору.

Као други репрезентативни синдикат у преговорима је учествовао Грански синдикат прехране, угоститељства, туризма, пољопривреде, водопривреде и дуванске индустрије „Независност”.