Пут до радне књижице

Београд, фебруар 2010.године

Сајмови запошљавања су модеран и успешан облик повезивања послодаваца и незапослених који су у потрази за послом.

На овим скуповима, којих је у Србији прошле године било 89, на једном месту, у истом дану, срећу се послодавци и потенцијални радници.

– Реч је о отвореним манифестацијама на које упућујемо незапослене са наше евиденције, јер знамо профил послодаваца и њихове потребе, али долазе и многи незапослени који нису на нашој евиденцији. Прошле године од 51.301 кандидата, до сада је запослено 9.703 , што је за ове прилике поприлична цифра – каже Невена Лекић, начелница одељења за посредовање у запошљавању у Дирекцији НСЗ.

Према њеним речима зачетак сајмова запошљавања датира из 2003. године али први какви се данас одржавају био је 2005. године у Нишу. У почетку је било доста скепсе, јер нико у окружењу није одржавао такве сајамске манифестације. Данас је проблем пронаћи одговарајући простор, јер је интересовање и послодаваца и оних који траже посао веома велико.

За ову годину је планирано да се сајмовима запошљавања и мерама активног тражења посла обухвати 86.000 људи без радне књижице а предвиђено је да се у те сврхе утроши пет милиона динара.

– Прошлогодишњи Сајам запошљавања је одржан уз мају – каже Душица Лукић, директор београдске филијале НСЗ општине Чукарица, која каже да је интересовање послодаваца и оних који желе да се запосле увек велико.

Према њеним речима, чукарички сајам је имао успех, а једна од фирми које редовно учествују на свим сајмовима запошљавања је један београдски приватни дом здравља . Директор овог дома, Марко Динић ,каже:

–На сајму запошљавања примили смо асистента управе и две медицинске сестре .

Једна од тако запослених је Александра Шобота која тек треба да дипломира маркетинг на Вишој пословној школи. О овом свом искуству млада Београђанка каже:

– Тражила сам посао преко Интернета и чини ми се да се ту више рекламирају саме фирме него понуда за посао. Сајам запошљавања је нешто друго. Било ми је интересантно: с једне стране пулта су они који желе да запосле, а с друге ми, који тражимо посао. Директно, очи у очи. Предала сам си–ви и после месец дана су ме позвали на разговор, прошла сам први и други, а на крају и трећи, финални круг – примили су ме. И заиста сам задовољна, јер имам скоро годину дана стажа а при крају сам студија што је права срећа у данашње време.

(Политика)